To­kom pro­te­klih de­set go­di­na cvi­je­će iz ra­sad­ni­ka „Mon­do­ver­de“, či­ji je vla­snik Plje­vljak Mi­lo­van Jak­šić, ukra­si­lo je broj­ne vr­to­ve duž cr­no­gor­ske oba­le, ali i ople­me­ni­lo po­vr­ši­ne oko kom­plek­sa „Za­va­la“ u Bu­dvi, „Por­to Mon­te­ne­gro“ u Tiv­tu. Bilj­ke iz jed­nog od naj­po­zna­ti­jih ra­sad­ni­ka u Cr­noj Go­ri kra­se ba­štu po­zna­tog srp­skog glum­ca La­za­ra Ri­stov­skog ko­ji ima ku­ću u Kri­mo­vi­ca­ma, vrt nje­go­vog ko­le­ge Sr­đa­na To­do­ro­vi­ća u Bi­go­vi, ali i slav­nog ko­šar­ka­škog asa De­ja­na Bo­di­ro­ge či­ja se ku­ća na­la­zi na Oba­li Đu­ra­še­vi­ća.
– Ta­mo smo upra­vo an­ga­žo­va­ni na ure­đe­nju vr­ta naj­po­zna­ti­jeg ru­skog pje­va­ča Mi­haj­la Sta­sa, ka­že Jak­šić ko­ji je ju­bi­lej fir­me obi­lje­žio dru­že­njem sa po­slov­nim part­ne­ri­ma iz Evro­pe i re­gi­o­na, ali i ze­mlja­ci­ma iz Plje­va­lja, me­đu ko­ji­ma je i bio i di­rek­tor ko­tor­skog Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća in­že­njer Zo­ran Mr­dak.
Ta­ko­đe, du­go­go­di­šnja sa­rad­nja sa ra­sad­ni­kom „Fa­ro“, ko­ji se na­la­zi u Si­ci­li­ji i pro­sti­re se na po­vr­ši­ni od 500 hek­ta­ra, bi­će pro­du­blje­na re­a­li­za­ci­jom za­jed­nič­kih pro­je­ka­ta kod nas i u ze­mlja­ma re­gi­o­na. Tim po­vo­dom „Mon­do­ver­de“ je po­sje­tio vla­snik ita­li­jan­skog ra­sad­ni­ka Fa­ro Ma­rio.
On je bio im­pre­si­o­ni­ran asor­ti­ma­nom bi­lja­ka i opre­mlje­no­šću ra­sad­ni­ka, ko­ji se u sr­cu Gr­blja pro­sti­re na pla­cu po­vr­ši­ne od 25 hi­lja­da kva­dra­ta. U „raj­skoj ba­šti“ Jak­ši­ća po­se­ban ugo­đaj da­je ma­le­ni ku­tak od dr­ve­ta sa klu­pi­ca­ma i sto­lom gdje po­sje­ti­o­ci i kup­ci mo­gu da pre­dah­nu u hla­do­vi­ni.
Ra­sad­nik je spo­jio ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ja po­ro­di­ce Jak­šić, ali i nji­ho­ve pri­ja­te­lje i po­zna­ni­ke, pa ko­lek­tiv či­ni uigran tim od 25 za­po­sle­nih.
Mi­lo­va­no­va su­pru­ga Ra­da za­du­že­na je za or­ga­ni­za­ci­ju unu­tar ra­sad­ni­ka, a uz nje­ga na te­re­nu su si­no­vi Mi­lan i Va­si­li­je, a na­kon gu­bit­ka rad­nog mje­sta na Ce­ti­nju, pri­dru­žio im se i Mi­lo­va­nov brat Ra­do­van ko­ji im je „de­sna ru­ka“.
– Sin Mi­lan je po­ljo­pri­vred­ni in­že­njer i iz­vr­šni di­rek­tor fir­me, Va­si­li­je ra­di i ujed­no stu­di­ra na Po­mor­skom fa­kul­te­tu gdje je na tre­ćoj go­di­ni, dok kćer­ka Ne­da ima svo­ju ško­li­cu en­gle­skog i ita­li­jan­skog je­zi­ka u Pod­go­ri­ci, po­ja­šnja­va Mi­lo­van ko­ji je ina­če svo­je­vre­me­no bio di­rek­tor Šum­skog ga­zdin­stva Ko­tor.
– Dok sam bio sam u šu­mar­stvu mno­go to­ga smo po­šu­mi­li na pod­ruč­ju od Iga­la do Bu­dve. Vi­dio sam ka­ko taj pro­ces ide, ali i da dje­ca sta­sa­va­ju i da se od po­sla u šu­mar­stvu ne­će mo­ći iz­gu­ra­ti. Igrom slu­ča­ja ta­da je kod nas u „Šum­sko“ do­šao je­dan Rus i tra­žio ne­ke bilj­ke. Ure­di­li smo mu je­dan vrt, bio je za­do­vo­ljan i re­kao mi je da u Cr­noj Go­ri ne­do­sta­je ta bran­ša. Ta­ko sam po­čeo da se ba­vim ovim po­slom. Iz­naj­mio sam plac u bli­zi­ni Bu­dve po­vr­ši­ne oko 700 me­ta­ra kva­drat­nih i po­čeo da uvo­zim ro­bu naj­vi­še iz Sr­bi­je. Po­sao je do­bro kre­nuo, pa sam po­di­gao kre­dit kod ban­ke i na­sta­vio da ra­dim i ši­rim po­sao. Ka­sni­je sam ku­pio plac od 600 kva­dra­ta u Gr­blju i sva­ke go­di­ne smo in­ve­sti­ra­li uz po­moć kre­di­ta. Sa­da se ra­sad­nik pro­sti­re na 25 hi­lja­da kva­dra­ta, ob­u­hva­ta tri ve­li­ka pla­ste­ni­ka i je­dan sa­vre­me­ni gar­den cen­tar, a ima­li ve­li­ku sre­ću jer su nam struč­nja­ci sa Ge­o­det­skog fa­kul­te­ta iz Be­o­gra­da na pla­cu pro­na­šli bu­nar to jest vo­du. Dnev­no za za­li­va­nje bi­lja­ka tro­ši­mo pre­ko 50 ku­bi­ka – po­hva­lio nam se Mi­lo­van.
U nje­go­vom ra­sad­ni­ku je sve „pod ko­nac“. Cvi­je­će je aran­ži­ra­no, pla­ste­ni­ci nat­kri­ve­ni spe­ci­jal­nom ne­pro­pu­snom fo­li­jom, a nji­ho­vi po­do­vi agro­fo­li­jom što spre­ča­va iz­bi­ja­nje ko­ro­va. Tu su kom­pju­te­ri­zo­va­ni ven­ti­la­to­ri sa spe­ci­jal­nim oro­ši­va­či­ma, a si­stem se auto­mat­ski ak­ti­vi­ra ka­da tem­pe­ra­tu­ra u unu­tra­šnjo­sti do­stig­ne 16 ste­pe­ni. U „Mon­do­ver­du“ se na­la­zi pre­ko če­ti­ri hi­lja­de ra­znih bilj­nih vr­sta, a sa­me sad­ni­ce te­ško je iz­bro­ja­ti. Mo­že se na­ći i kom­ple­tan hor­ti­kul­tur­ni sad­ni ma­te­ri­jal za me­di­te­ran­ski vrt, uklju­ču­ju­ći sad­ni­ce agru­ma i de­ko­ra­tiv­ne ele­men­te.
– U Evro­pi ne­će­te na jed­nom mje­stu na­ći ovo­li­ki asor­ti­man bi­lja­ka. Uvo­zi­mo iz Špa­ni­je, Ita­li­je, dio iz Ho­lan­di­je. Ima­mo sve na jed­nom mje­stu, čak i Bi­be­ro­vo dr­vo ko­je uglav­nom ku­pu­ju stra­ni in­ve­sti­to­ri. Na­še bilj­ke se na­la­ze u ra­znim ze­le­nim po­vr­ši­na­ma od Iga­la do Ul­ci­nja. Tre­nut­no ta­ko­đe ra­di­mo na jed­nom, za cr­no­gor­ske uslo­ve, ogrom­nom pro­jek­tu, tač­ni­je jed­nu pri­vat­nu vi­lu u Re­že­vi­ći­ma na ne­kih tri hek­ta­ra, gdje smo po­sa­di­li pre­ko 50 šle­pe­ra ro­be. Ro­bu iz na­šeg ra­sad­ni­ka već dvi­je go­di­ne is­po­ru­ču­je­mo u „Du­kljan­ske vr­to­ve“. Ba­vi­mo se i pro­jek­to­va­njem, ima­mo če­ti­ri in­že­nje­ra hor­ti­kul­tu­re ko­ji su za to za­du­že­ni. Ni­jed­na bilj­ka na te­re­nu ne mo­že da se po­sa­di bez mog ili nad­zo­ra si­na Mi­la­na. Po­sao je iz­u­zet­no te­žak, kao ru­dar­ski, jer mo­ra­te da ste bilj­ka­ma po­sve­će­ni bu­kval­no sva­kog se­kun­da i da­na. Evo vi­di­te da­nas ka­kav je vje­tar, ovo se u na­ro­du zo­ve su­vi grad. Ju­tros ka­da smo do­šli u ra­sad­ni­ku je sve bi­lo po­va­lja­no, pa je bi­lo neo­p­hod­no pod hit­no re­a­go­va­ti; iz­vr­ši­ti za­li­va­nja, tre­ti­ra­nja od ra­znih šte­to­či­na, bo­le­sti itd., po­ja­šnja­va Mi­lo­van do­da­ju­ći da na po­ro­dič­nom ima­nju u Plje­vlji­ma, na po­vr­ši­ni od pet hek­ta­ra, pla­ni­ra for­mi­ra­nje plan­ta­že lje­šni­ka, pa su iz tih raz­lo­ga u po­sje­ti i po­slov­ni part­ne­ri iz Ita­li­je.
– To nam je plan, s ob­zi­rom na to da mi je sin na­sli­je­dio ovaj po­sao, što mi je za­do­volj­stvo, i da je ci­je­la po­ro­di­ca; stri­če­vi, bra­ća, okre­nu­ta šu­mar­stvu. Sa­da smo u fa­zi is­tra­ži­va­nja jer je ri­ječ o bilj­noj vr­sti ko­ja tek za se­dam go­di­na po­či­nje da da­je rod i on­da sa te plan­ta­že za 70 go­di­na ima­te kon­stant­no pri­hod, što bi se re­klo ra­di otac za si­na. Lje­šnik bi pla­si­ra­li na cr­no­gor­sko tr­ži­šte, a na­da­mo se i iz­vo­zu, za­klju­ču­je vla­snik ra­sad­ni­ka Mon­do­ver­de, do­da­ju­ći da nje­go­va fir­ma po­sje­du­je sve neo­hod­sne li­cen­ce za pro­jek­to­va­nje i ure­đe­nje ze­le­nih po­vr­ši­na, ta­ko da mo­že da pro­jek­tu­je vrt bi­lo gdje u Evro­pi.
B. Mar­ko­vić


Auto­mo­bil na po­klon naj­bo­ljim rad­ni­ci­ma

To­kom de­set go­di­na po­sto­ja­nja fir­me Jak­šić je naj­bo­ljim rad­ni­ci­ma po­klo­nio tri auto­mo­bi­la. Ove go­di­ne naj­bo­lji­ma su do­di­je­lje­ne nov­ča­ne na­gra­de. Za naj­bo­ljeg rad­ni­ka u ra­sad­ni­ku pro­gla­še­na je in­že­njer­ka Ma­ri­ja Ni­ko­lić, za odr­ža­va­nje bi­lja­ka i pre­da­nost po­slu Gor­da­na Mi­ću­no­vić, dok su pr­vo mje­sto di­je­li­li Mla­den Cvi­jo­vić i Dra­žen Vla­ho­vić za­du­že­ni za ure­đe­nja vr­to­va na te­re­nu.
– Imam vr­hun­ski tim in­že­njer­ki i lju­de ko­ji ra­de u ra­sad­ni­ku, a ni­ko­ga od njih ne raz­dva­jam. Kod nas rad­ni­ka ne mo­že­te vi­dje­ti da sje­di, osim to­kom pa­u­ze. Sve osta­lo je gu­blje­nje vre­me­na. Iako sam vla­snik fir­me, usta­jem sva­ko ju­tro u po­la se­dam, i ci­je­li sam dan na no­ga­ma. Ku­ća u Ko­to­ru mi slu­ži prak­tič­no sa­mo da pre­spa­vam. Što se ti­če Gr­blja ov­dje su nas pri­hva­ti­li od­lič­no. Sa kom­ši­ja­ma ima­mo od­lič­nu sa­rad­nju, a bi­li smo do­na­to­ri ra­znih vjer­skih or­ga­ni­za­ci­ja, obra­zov­nih usta­no­va, sport­skih ko­lek­ti­va od Plje­va­lja, pre­ko Ba­ra, kao i na­šeg Gr­blja, Ko­to­ra, i da­lje, bu­kval­no ni­smo do­ni­ra­li ono­me ko nam se ni­je obra­tio – po­hva­lio nam se vri­jed­ni Jak­šić ko­ji ne za­bo­ra­vlja ni ro­di­te­lje o če­mu svje­do­či i fo­to­gra­fi­ja ko­ja u nje­go­voj kan­ce­la­ri­ji za­u­zi­ma po­seb­no mje­sto. Na njoj su otac Di­mi­tri­je i maj­ka Ne­da sni­mlje­ni is­pred nje­go­ve rod­ne ku­će u Plje­vlji­ma.


Za­slu­ga su­pru­ge

Da se odr­ži kva­li­tet sad­ni­ca i da ra­sad­nik iz­gle­da kao maj­ska ba­šta, is­klju­či­va je za­slu­ga mo­je su­pru­ge i rad­ni­ka ko­ji ra­de na odr­ža­va­nju, na što sam po­seb­no po­no­san, na­gla­ša­va Mi­lo­van. Ni po­sje­ta „Da­na“ uvi­jek na­smi­ja­nu Ra­du ni­je ome­la da bud­nim okom nad­leg­da sve ra­do­ve. For­mu­la za uspje­šno po­slo­va­nje fir­me je, ka­že ona, is­klju­či­vo od­go­vo­ran i upo­ran rad, i lju­bav pre­ma svom po­slu.
– Uda­la sam se sa stu­di­ja prav­nog fa­kul­te­ta i ro­di­la, jed­no za dru­gim, tro­je dje­ce. Su­prug je ra­dio po te­re­nu, a ja sam bi­la kod ku­će i po­di­za­la dje­cu. Na­kon de­set go­di­na otvo­ri­la sam pi­ce­ri­ju ko­ja je uspje­šno ra­di­la šest go­di­na, me­đu­tim, ka­da smo otvo­ri­li ra­sad­nik u jed­nom pe­ri­o­du sam ra­di­la uju­tro od pet do uve­če do 22 sa­ta. Ni­sam mo­gla ra­di­ti dva po­sla, pa sam se od­lu­či­la za ra­sad­nik, po­ja­šnja­va Ra­da do­da­ju­ći da je lju­bav pre­ma cvi­je­ću na­sli­je­di­la od maj­ke.
– Ne bi se mo­gli ba­vi­ti ovim po­slom da ga ne vo­li­te, vje­ruj­te da ja ka­da pri­mi­mo rad­ni­ka po­sli­je dva sa­ta osje­tim da li će on da osta­ne ili ne­će, da li to vo­li da ra­di ili ne, jer sa bilj­ka­ma mo­ra­te ži­vje­ti, to su ži­va bi­ća, kao ma­la dje­ca, ako im ne po­sve­ti­te pa­žnju ne va­lja. Zna­či, mo­ra­te bi­ti stal­no po­red njih – ka­že ona.


Ita­li­jan do­šao po re­cept

Ma­rio Fa­ro ka­že da je pr­vi put u Cr­noj Go­ri, te da kod Jak­ši­ća ni­je do­šao slu­čaj­no, jer je i u Ita­li­ji čuo da on po­sje­du­je naj­or­ga­ni­zo­va­ni­ji ra­sad­nik kod nas.
– Mo­ja fir­ma iz­vo­zi bilj­ke u 60 ze­ma­lja u svi­je­tu i znam struk­tu­re i ti­po­ve gar­den cen­ta­ra. Mo­gu re­ći da ovaj ne­ma na če­mu da za­vi­di evrop­skim cen­tri­ma. Naj­ve­ća raz­li­ka je to što u evrop­skim mo­že­te ku­pi­ti mno­go vi­še stva­ri ko­je ni­su bilj­ke. Ov­dje je i bo­lje jer u evrop­skim ku­pu­jem i na­mje­štaj, a mi smo opre­di­je­lje­ni sa­mo za bilj­ke – re­kao nam je Fa­ro iz­ra­ziv­ši odu­še­vlje­nje onim što su Jak­ši­ći to­kom de­set go­di­na ra­da po­sti­gli u obla­sti hor­ti­kul­tu­re.